Трибина, која је одржана у Градском музеју Вршац окупила је велики број чланова и симпатизера странке, који су имали јединствену прилику да из прве руке чују причу о борби и животу Веселина Шљиванчанина. Присутне госте трибине, чланове и симпетизере странке у име ГрО СНС Вршац, поздравила је Драгана Митровић.

- Драги пријатељи, желим да вас подсетим да су пред нама нови изазови и доношење важних одлука. Ми морамо да потврдимо легитимитет који смо већ добили од грађана Србије и тврдимо пут модерне и функционалне државе, државе владавине права. Зато Вас позивам да следимо пут нашег председника странке Александра Вучића. Наш вечерашњи гост је сведок како је и у најтежим тренуцима, вредно бранити истину и правду, и како се никада неодустаје од својих принципа, рекла је Драгана Митровић.
Учесници трибине имали су прилику да погледају кратак филм о животу Веселина Шљиванчанина, који је упознао присутвне са појединостима његове борбе за истину и правду.
- Ја вечерас нисам дошао овде ни као политичар, ни као неко ко ће Вам обећавати било шта. Овде сам да Вам кажем истину. Овде сам и због честитих и драгих људи из Српске напредне странке, од којих су многи били моји војници, и које ја подржавам, посебно Александра Вучића, рекао је Веселин Шљиванчанин.

Пензионисани официр ЈНА и Војске Југославије, подсетио је присутне на бројне историјске чињенице наше земље, и анализирао ситуацију у којој је Србија била у периоду од 2000. до 2012. године.
- Распродате су фабрике и земља у бесцење.Отпуштен је велики број радника, уништена Војска, пензионисани сви официри који су бранили своју отаџбину и свој народ. То су урадили тадашњи послушници који су представљали власт ове државе. Укинуто је служење војног рока и испоручени официри Међународном суду у Хагу. Ви знате да сам ја много времена провео у затвору, и то због појединаца из редова свог народа, који су дошли на власт 2000.године, истакао је Шљиванчанин.
Истичући своју борбу за правду и истину, Шљиванчанин је најавио да ће се ускоро бити објављена и његова нова књига "У служби отаџбине" која ће бити преведена и на енглески и руски језик.

Веселин Шљиванчанин је пензионисани официр Југословенске народне армије и Војске Југославије, један од команданата југословенских снага у бици за Вуковар. Хашки трибунал га је у политички мотивисаном процесу прогласио кривим за помагање и подржавање у мучењу хрватских заробљеника у Вуковару.Био је шеф групе за обезбеђење Генерала Вељка Кадијевића. На Кадијевићев предлог постављен је за начелника безбедности Гардијске бригаде. Од септембра1991. учествује у борбама на Вуковарском ратишту. Био је оперативни командант снага ЈНА у последњој фази ослобођења Вуковара. Тада је имао чин мајора. По окончању битке унапређен је у чин потпуковника. Био је командант Пете моторизоване бригаде подгоричког корпуса Војске Југославије.Хашки трибунал га је оптужио 7. новембра 1995. заједно са Милом Мркшићем и Мирославом Радићем (Вуковарска тројка) као и са ондашњим градоначелником Вуковара Славком Докмановићем. Почетком 1996. унапређен је у чин пуковника. Пензионисан је октобра 2001. Упркос негодовану грађана Ухапшен је у Београду 13. јуна 2003. године а одлуком тадашњег државног руководства у Хашки трибунал је изручен 1. јула исте године. Суђење је почело октобра 2005. године.Дана 27. септембра 2007, судско веће Хашког трибунала неправноснажно је осудило Шљиванчанина на пет година затвора за помагање и подржавање мучења хрватских заробљеника на фарми Овчара, 20. новембра 1991, а ослободило кривице за убиство. Пошто је у истражном затвору провео преко 4 године, суд га је у децембру 2007. превремено ослободио. Одлуком Жалбеног већа Хашког трибунала казна Веселину Шљиванчанину је 5. маја 2009. повећана на 17 година. Трибунал у Хагу је 8. децембра 2010. донео нову пресуду којом је казна смањена на 10 година, што је био први пут да апелационо веће после ванредног преиспитивања, поништи своју претходну правоснажну пресуду. Шљивачанин је проглашен кривим за помагање и подржавање у мучењу тих заробљеника. Након издржане две трећине казне Хашки суд је ослободио Веселина Шљиванчанина 7. јула 2011. године. 2012. године пуковник Шљиванчанин објављује књигу "Бранио сам истину" у којој приказује горки пут од националног хероја, преко оптуженика за ратне злочине, до поново слободног човека. Након тога објављује још две књиге "Жуч и мед" и "Сине буди човек", а у наредним данима биће објављена и књига "У служби отаџбине".