Покрајински завод за заштиту споменика културе из Новог Сада завршио је радове на комплетној реконструкције крова на Вршачкој кули. Иста установа је и пре десет година била задужена за постављање претходног крова од шиндре, који минуле зиме није успео да издржи олујне ударе ветра.
Сви ћошкови кровне конструкције тада су буквално били покидани, а однети су и читави делови шиндре, због чега је његова комплетна замена била нужна.
Радовима који су почели ове године у јулу месецу комплетно је реконструисан и подашчан кров, који сада има нову храстову шиндру. Носеће греде ушрафљене су у шетну стазу око куле. Постављена је и хидроизолација. Спољно степениште је обновљено и офарбано. Подест на кули је замењен, такође, храстовим даскама. У унутрашњости, подашчани под је хоблован и префарбан противпожарном заштитном бојом. Урађена је и комплетна замена прозора у кули.
- Радове је финансирао Покрајински секретаријат за културу и информисање, а вредност реконструкције износи око 12 милиона динара. Сада је Кула потпуно спремна да се у њој постави и нека поставка, а оно што бисмо ми волели је да следећи корак буде сређивање кружне куле. Тачније, да се уведе у функцију и адаптира за потребе културне и туристичке потребе, рекла је Јелена Филиповић, архитекта Покрајинског завода за заштиту споменика.
Намера је Градског музеја у Вршцу, да и наредне године, у сарадњи са Покрајинским заводом, наставе грађевинске радове, који ће подразумевати реконструкције друге полукружне куле.
- То ће бити важан предуслов за реализацију и саме сталне музејске поставке на Кули, а за средства ће се аплицирати на Републичким и Покрајинским конкурсима. Иначе, богати налази са Куле, археолошки и историјски, тренутно су похрањени у музеју и њихова обрада је увелико у току. Изложени експонати би обухватили период када је вршачко утврђење имало свој пуни значај и смисао и у коме се огледа историја и начин живота средњовековног утврђеног града југоисточног дела Карпатског басена. Такав садржај свакако би обогатио културну понуду града и имао значајно место на музејској културној мапи, истакла је Ивана Ранимиров, директорка вршачког Градског музеја.
Такође, планирано је и штампање новог каталога са новим, допуњеним и прецизнијим подацима о самој кули, који ће заменити стари, сада већ и депласирани каталог.
- У прилог овој тврдњи говори и нова књига, др Александра Крстића, научног сарадника Историјског института у Београду. Ово дело обилује историјским подацима који бацају ново светло на историју Вршца. Уместо у 15. век, као што се до сада мислило, изградњу куле др Александар Крстић смешта у 13. век, пошто је након одласка Монгола у пролеће 1242. године краљ Бела IV (1235-1270), да би ојачао одбрамбени систем земље, започео масовну изградњу камених утврђења широм Угарске. Сматра се да је у деценијама које су следиле након монголске најезде подигнута и тврђава у Вршцу, објашњава директорка Ивана Ранимиров.
Извор: Град Вршац